Dana 4. septembra 2026. godine prisustvovao sam Izbornom kongresu Stranke pravde i pomirenja – SPP u Novom Pazaru, održanom u prostorijama Kulturnog centra. Kongres je bio prilika da se sagleda dosadašnji rad stranke, ali i da se predstavi pravac njenog budućeg političkog delovanja.
Na Kongresu je Usame Zukorlić ponovo izabran za predsednika Stranke pravde i pomirenja, čime je dobio novo četvorogodišnje poverenje da vodi stranku.
Za mene taj izbor predstavlja i potvrdu kontinuiteta političkog puta koji je nakon preseljenja rahmetli akademika Muamera Zukorlića nastavio njegov sin Usame Zukorlić, potpredsednici SPP-a, među njima i naš prof. dr. Rejhan Kurtović.
Muamer Zukorlić ostavio je iza sebe snažno političko nasleđe i jasnu ideju o potrebi političkog organizovanja, očuvanja dostojanstva i unapređenja položaja Bošnjaka u Sandžaku. Nakon njegove smrti, Usame Zukorlić preuzeo je odgovornost za vođenje SPP-a i nastavio da razvija stranku u skladu sa novim političkim okolnostima.
Kongres 4. septembra pokazao je da SPP ulazi u novi četvorogodišnji period sa jasnim političkim ambicijama. Posebno je značajno što se govorilo o velikim infrastrukturnim projektima, razvoju Sandžaka, položaju mladih i žena, ulozi dijaspore, ali i o potrebi političkog jedinstva Bošnjaka. Jedna od važnih poruka Kongresa bila je i spremnost na razgovor sa drugim bošnjačkim političkim subjektima.
Mislim da je upravo razgovor ono što nam danas najviše treba. Sandžaku nisu potrebne beskrajne svađe, podele i međusobna optuživanja. Potrebni su nam projekti, investicije, infrastruktura, nova radna mesta, kvalitetnije obrazovanje i perspektiva za mlade ljude.
Ljudi žele da rade i da od svog rada žive. Žele uređene institucije i sigurnu budućnost. Žele da njihova deca imaju razlog da ostanu ovde, a ne da svoju budućnost traže negde daleko.
Zato, lično mislim i smatram da politika mora da se meri rezultatima, a ne količinom buke koja se proizvodi na društvenim mrežama. Kritika je legitimna. Političko neslaganje je legitimno. Svako ima pravo da podržava koga želi i da zastupa svoje političke stavove. Ali ne mislim da se budućnost Sandžaka može graditi ličnim napadima, etiketiranjem i plasiranjem neproverenih optužbi.
Lično ja ne želim da svoje vreme trošim na rasprave sa ljudima koji su odlučili da politiku vode preko društvenih mreža i međusobnih prozivki. Moje opredeljenje je drugačije. Bavim se svojim poslom, radim na konkretnim IT projektima i trudim se da iza onoga što radim ostane rezultat. Smatram da je to najbolji odgovor svakome ko pokušava da predstavi drugačije.
Na kraju, sa Kongresa SPP-a u Novom Pazaru nosim utisak da pred ovom strankom, ali i pred celim Sandžakom, stoji period ozbiljnih izazova i očekivanja. Vreme će najbolje pokazati ko je šta govorio, ko je šta radio i ko je iza svojih reči imao konkretna dela.
